Bez akni uz Elos tehnologiju u Vita Elos-u
18. maj 2018.Najnovija metoda neinvazivnog podmlađivanja samo u Vita Elos-u
23. maj 2018.O KOZMETICI TOKOM ISTORIJE
Kozmetikom se nazivaju sve one supstance i sredstva koja se koriste u svrhu poboljšavanja ili zaštite izgleda ili mirisa ljudskog tela. U kozmetiku spadaju: kreme za zaštitu kože, losioni, puderi, parfemi, ruževi za usne, lakovi za nokte, kozmetika za oči i lice, kontaktna sočiva u boji, farbe za kosu, sprejevi i gelovi za kosu, dezodoransi, kupke, so i ulja za kupanje i sva prirodna sredstva (lekovito bilje) koja se mogu upotrebiti za negu lica i tela. Kozmetika, koja se prvenstveno odnosi na proizvode u boji, namenjene promeni izgleda, je šminka.
Prvi arheološki dokazi o korišćenju kozmetike su nađeni u Egiptu. Nadalje, u Antičkoj Grčkoj i Antičkom Rimu se takođe koristila kozmetika, ali ono što im je svima zajedničko je da je tadašnja kozmetika sadržala otrove, kao što su živa i olovo. Kozmetika je u davna vremena iz tog razloga imala i česta neželjena dejstva.
Drevni Egipćani smatrali su lepotu kao znak svetosti, zbog čega je kozmetika bili sastavni deo njihovog svakodnevnog života. Kod Egipćana, tvrde naučna istraživanja, zavodljiva šminka za oči je bila korišćena i kao lek za očne bolesti, odnosno kao sredstvo protiv infekcije.
Šminku su u starom Rimu prvenstveno koristili u obredne svrhe. Veliki deo šminke Rimljana se uvozio iz Kine i bio je dostupan samo najbogatijim slojevima društva. Kasnije su se pojavili jeftiniji proizvodi za ulepšavanje, koji su bili dostupni i siromašnim ženama.
U zapadnom svetu, početak kozmetike se vezuje za srednji vek, iako je bilo dozvoljeno koristiti je samo među višim klasama. Sredinom 20. veka, kozmetika se među ženama raširila u skoro svim industrijskim društvima širom sveta i vremenom postala nezaobilazni “detalj” svakodnevnog života. Kraj 20. veka donosi primenu trajne šminke, kao sve češćeg načina da se dugoročno reši problem lepšeg izgleda.
Prvi arheološki dokazi o korišćenju kozmetike su nađeni u Egiptu. Nadalje, u Antičkoj Grčkoj i Antičkom Rimu se takođe koristila kozmetika, ali ono što im je svima zajedničko je da je tadašnja kozmetika sadržala otrove, kao što su živa i olovo. Kozmetika je u davna vremena iz tog razloga imala i česta neželjena dejstva.
Drevni Egipćani smatrali su lepotu kao znak svetosti, zbog čega je kozmetika bili sastavni deo njihovog svakodnevnog života. Kod Egipćana, tvrde naučna istraživanja, zavodljiva šminka za oči je bila korišćena i kao lek za očne bolesti, odnosno kao sredstvo protiv infekcije.
Šminku su u starom Rimu prvenstveno koristili u obredne svrhe. Veliki deo šminke Rimljana se uvozio iz Kine i bio je dostupan samo najbogatijim slojevima društva. Kasnije su se pojavili jeftiniji proizvodi za ulepšavanje, koji su bili dostupni i siromašnim ženama.
U zapadnom svetu, početak kozmetike se vezuje za srednji vek, iako je bilo dozvoljeno koristiti je samo među višim klasama. Sredinom 20. veka, kozmetika se među ženama raširila u skoro svim industrijskim društvima širom sveta i vremenom postala nezaobilazni “detalj” svakodnevnog života. Kraj 20. veka donosi primenu trajne šminke, kao sve češćeg načina da se dugoročno reši problem lepšeg izgleda.
PRIMENA NAUKE U KOZMETICI
Godine 1900. nemački hemičar Isaac Lifschütz je patentirao u medicinske svrhe “eucerit” - mast koja u sebi vezuje vodu. I danas, kompanija čiji brend nosi ime ovog preparata, je usvojila njegovu tehnologiju za kreiranje prve stabilne emulzije vode u ulju. Time je kozmetika “ukrala” prvi proizvod od medicine. 70-tih godina 20. veka, američki doktori su, tragajući za lekom za kožne bolesti, naišli na alfahidroksi kiseline i utvrdili da one doprinose regeneraciji kože. Ove kiseline su odmah pronašle svoju primenu i u kozmetici i nazvane su “voćnim” kiselinama - revolucionarni proizvod koji je davao vidljive rezultate i na licu. Uticaj retinola (forma vitamina A) na kožu je odavno poznat u dermatologiji, a Francuzi su ga stabilizovali u formi kreme - retinolske kreme koje ublažavaju bore. Nadalje, tu su hijaluronske kiseline za očuvanje jedrosti kože, antioksidanti za dejstvo na “slobodne radikale” koji narušavaju zdravlje ćelija kože, UV zaštita protiv pojava fleka i bora i mnogi drugi proizvodi.
Paralelno sa primenom medicinskih dostignuća u kozmetici, razvija se i primena tehničkih dostignuća u njoj – razvoj aparatne kozmetike. Mnogi kozmetički tretmani su počeli da se obavljaju pomoću lasera, ultrazvuka, radiotalasa i time postali sve kompleksniji i blagotvorniji. Tokom vremena su saloni za ulepšavanje postali nezamislivi bez aparata koji pomažu da se dostigne i očuva negovan i mladalački izgled.
Poslednja tehnološka dostignuća, koja se u Vita Elos-u neizostavno primenjuju, su omogućila da se velikom broju ljudi, putem aparatne kozmetike, približi savremen način očuvanja prirodne lepote.
Paralelno sa primenom medicinskih dostignuća u kozmetici, razvija se i primena tehničkih dostignuća u njoj – razvoj aparatne kozmetike. Mnogi kozmetički tretmani su počeli da se obavljaju pomoću lasera, ultrazvuka, radiotalasa i time postali sve kompleksniji i blagotvorniji. Tokom vremena su saloni za ulepšavanje postali nezamislivi bez aparata koji pomažu da se dostigne i očuva negovan i mladalački izgled.
Poslednja tehnološka dostignuća, koja se u Vita Elos-u neizostavno primenjuju, su omogućila da se velikom broju ljudi, putem aparatne kozmetike, približi savremen način očuvanja prirodne lepote.